BIOGRAFIJA
Eugen Savojski je rođen u Parizu 18. oktobra 1663. Studirao je matematiku i prirodne nauke, ali je želeo da postane vojnik. Njegov pokušaj da bude primljen u francusku armiju bio je neuspešan. Nežne građe, ružan, pogrbljen i niskog rasta, nije se uklapao u predstave o idealnoj lepoti francuskog kralja Luja XIV, pa za Eugena Mlađeg nije bilo mesta u francuskoj vojsci.
Tako mali princ, uvređen i ponižen, napušta rodnu Francusku i preporučuje se austrijskom caru Leopoldu. Usledila je munjevita vojna karijera. Sa trideset godina Eugen Savojski je postao Feldmaršal, u četrdesetoj godini predsednik Carskog ratnog saveta i jedan od najbogatijih ljudi Monarhije.
Zahvaljujući svojoj inteligenciji, sposobnosti i veštini, postaće veliki vojskovođa, državnik i političar, koji će izvršiti veliki uticaj na vođenje poslova u Austriji prve polovine 18. veka. Bio je učesnik i komandovao vojskom u austro-turskom ratu (1683 – 1699), Falačkom ratu (1688 – 1697), u ratu za špansko nasleđe (1701 – 1714) i austro-turskom ratu (1716 – 1718).
Zahvaljujući svojoj inteligenciji, sposobnosti i veštini, postaće veliki vojskovođa, državnik i političar, koji će izvršiti veliki uticaj na vođenje poslova u Austriji prve polovine 18. veka. Bio je učesnik i komandovao vojskom u austro-turskom ratu (1683 – 1699), Falačkom ratu (1688 – 1697), u ratu za špansko nasleđe (1701 – 1714) i austro-turskom ratu (1716 – 1718).
BITKA KOD SENTE
U toku Velikog turskog rata (1683-1699) u blizini Sente, 11. septembra 1697. godine, odigrala se velika bitka između austrijske i turske vojske. I pored sugestije Dvorskog ratnog saveta da izbegava ofanzive protiv Turaka, zbog brojčane inferiornosti, Eugen, koji od 1696. godine već ima čin Feldmaršala i komandu nad samostalnom armijom, odlučuje da ih napadne 1697.
Austrijska vojska pod njegovim vodstvom nanela je težak poraz turskoj vojsci kojom je komandovao sultan Mustafa II. U ovoj bici poginulo je 27 paša. Pored njih ubijeni su janičarski aga i veliki vezir, dok je sultan uspeo sa 2.000 konjanika da pobegne u Temišvar.
Pobeda kod Sente presudno je uticala na ishod tog pohoda i na rat u celini. Ovom pobedom Austrija je stvorila povoljne uslove za Karlovački mir 1699.
Austrijska vojska pod njegovim vodstvom nanela je težak poraz turskoj vojsci kojom je komandovao sultan Mustafa II. U ovoj bici poginulo je 27 paša. Pored njih ubijeni su janičarski aga i veliki vezir, dok je sultan uspeo sa 2.000 konjanika da pobegne u Temišvar.
Pobeda kod Sente presudno je uticala na ishod tog pohoda i na rat u celini. Ovom pobedom Austrija je stvorila povoljne uslove za Karlovački mir 1699.
BITKA KOD PETROVARADINA
Mirom potpisanim u Sremskim Karlovcima, 1699. godine, uspostavljena je granica između Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. Međutim, Osmanlije su prekinule protokol o dvadesetpetogodišnjem miru i pokrenule vojsku s kojom su prešle Savu početkom avgusta 1716. godine. S jedne strane je bila osmanska vojska sa oko 200.000 vojnika, koju je predvodio veliki vezir Damad Ali paša, a na drugoj strani ujedinjena hrišćanska vojska od 70.000 vojnika i 8.000 pripadnika Petrovaradinskog garnizona, pod komandom princa Eugena Savojskog. Znajući da ne sme dočekati opkoljavanje Petrovaradina, Savojski je iskoristio olujnu noć između 4. i 5. avgusta, te je on napao turske položaje. Toliko je bio odlučan i siguran u svoju strategiju da je tog jutra, 5. avgusta, bitka trajala samo od 7 do 11 časova ujutro. Sve je bilo tako brzo gotovo da je Princ Eugen poslao raport u Beč direktno iz vezirovog šatora, a sam Vezir je bio smrtno ranjen. Eugen Savojski nad daleko brojnijom turskom vojskom, kaže da je uoči bitke Eugen Savojski usnio Majku Božiju, koja mu je predskazala da će pobediti neprijatelja. Kasnije je na mestu velike bitke, u znak zahvalnosti, izgrađena crkva Blažene Device Marije (današnja crkva na Tekijama), sa njenom ikonom, koju je crkvi poklonio lično Eugen Savojski. Druga legenda kaže da se na dan bitke, na dan Snežne Gospe, digla strahovita oluja, koja je izazvala pad jutarnje temperature, pao je sneg i turska vojska se smrzla. Ovo je veoma uticalo na ishod bitke: princ Eugen Savojski je iskoristio vremensku nepogodu i po najcrnjoj noći prišao Turcima iza leđa.
DVORAC BELVEDERE
„Moć bez raskoši je smešna.“
To je bila tvrdnja kojom su tadašnji pripadnici visokog društva opravdavali građenje velelepnih zdanja, u koje spada i dvorac Belvedere, kao nešto „divotno suvišno“. Iako je dvorac kraljevskih razmera, njegov vlasnik je princ Eugen Savojski, „veći Bečlija od Bečlija“, koji nikada nije upotrebio nemački jezik, ni pismeno, ni usmeno. Shodno tadašnjim pravilima, morao je biti veran duhu svoga vremena i sagraditi spomenik samome sebi. Bila je to „funkcija zaštite moći“. Tako je stvoren „jedinstven i ni sa čim uporediv primer u istoriji evropske arhitekture“. Bio je to sinonim Olimpa, kao sedište odabranih umova, koji su i na ovom svetu posebno zaštićeni. Eugen Savojski je, u pojedinim delovima dvorca, stvorio vredne umetničke zbirke. Sale za prijeme i balove retko su upotrebljavane, a on se družio sa umetnicima i obrazovanim ljudima svoga vremena. Eugen Savojski umro je 24. Aprila 1736. godine u Beču, u 73 godini. Bio je neženja i nije imao direktnih naslednika. Počasti i priznanja koje je dobijao za života bile su zaista velike. Koliko je bio cenjen govori i podatak da je sahranjen u ličnoj grobnici, u Katedrali Svetog Stefana.
