PRAPOSTOJBINA ČOKOLADE

Prapostojbina čokolade je tajenstvena zemlja Olmeka i Maja, koja se prostirala južno od današnjeg Meksika do obale Gvatemale na Tihom okeanu. Pripadnici ovih drevnih civilizacija verovali su da drvo kakaoca pripada bogovima, a da su njegovi plodovi dar bogova ljudima. Iz tog razloga će, mnogo kasnije, švedski botaničar Lineus drvetu kakaoa dati ime Theobroma cacao (theos – bog, broma – napitak; grč.).

PRVI ČOKOLADNI NAPICI

Prvi čokoladni napici koje su pripremali Maje i Asteci bilo je gorko, masno i hladno. Napitak se dobijao mlevenjem osušenih plodova kakaoa, nakon čega se dobijena meljavina stavljala u posude od tikve i prelivala vodom. Za Maje i Asteke pena je bila najukusniji deo pića. Maje su dobijale penu tako što su posudu sa kakaom podizale u vis i presipale ga u drugu posudu.

ASTEČKI IZVOR ENERGIJE I MUDROSTI

Oko 900. godine Maje tajanstveno nestaju, a njihovu teritoriju naseljavaju Asteci, za koje čokolada postaje izvor mudrosti, snage i energije. Cena kakaoa bila je izuzetno visoka, za sto zrna mogao se kupiti jedan rob, za četiri zrna zec, a za deset mogle su se dobiti usluge prostitutke. Čokolada se davala vojnicima u vreme ratnih pohoda, a za potrebe putovanja presovana je u odgovarajuće pastile.

PIĆE VLADARA

Prvi gorki napitak od zrna kakao pripreman je isključivo za vladare i plemiće u ritualne svrhe. Koristio se uz zobenu kašu, a ponekad i obogaćen kukuruzom ili začinjen čilijem. Iz ovog perioda (4 – 9. vek) sačuvane se mnogobrojne oslikane posude sa motivom ploda kakaoca i ostacima taloga ovog pića.

PRVI SLATKI NAPITAK

Kristofer Kolumbo i Kortez su prvi Evropljani koji se susreću sa kakaocem. Španski misionari smišljaju nove recepte za pripremu ovog čudotvornog napitka dodajući mu šećer i začine. Kakao zrno su pržili, ljuštili i mleli sve do postizanja fine paste koju su zatim dobro zasladili, a onda joj dodavali, cimet, anis, vanilu ili muškatni oraščić.

DOLAZAK ČOKOLADE U EVROPU

Krajem 16. veka Španci čokoladu donose u Evropu. Širom Španije otvaraju se lokali za pijenje kakao – chocolaterias, u koje se odlazi u popodnevnim časovima, a služi se uz vrstu dvopeka – picatoste, koji se umače u piće. Dugo vremena čokolada se u Evropi upotrebljavala samo kao lek, stimulativni napitak ili za pripremu pikantnih sosova i to na dvorovima i u aristokratskim krugovima.

PLANTAŽE KAKAOVCA

Kolonisti iz Španije podižu plantaže kakaoa širom Meksika, Ekvadora, Venecuele, Perua, na Jamajci, Haitiju i Dominikanskoj Republici. Proizvodnja kakao zrna ubrzo se širi i u druge tropske predele, vlažne i tople klime koja pogoduje uzgajanju kakao zrna. Holanđani ga prenose na Javu, Sumatru, Filipine, Samou i Indoneziju, Franzuzi u Brazil i na Martinik, Portugalci na ostrvo Sv. Toma i zapadnu Afriku, Nemci u Kamerun, a Britanci na Šri Lanka.

PRVE TABLE ČOKOLADE

Čokolada u čvrstom stanju, kakvu danas poznajemo, počela je da se proizvodi sredinom 19. veka izumom hidraulične prese iz mlevenog kakao zrna počeo se izdvajati kakao buter, koji je zatim mešan sa mlevenim kakaom i šećerom, a nastala pasta izlivana je u kalupe.
Ovaj postupak dobijanja čokolade, uz određene modifikacije, zadržan je do današnjih dana.